-Autor: Mi­lan Ru­žić

Opet gle­dam Vi­li­je­ma Vo­ke­ra ka­ko do­la­zi na Ko­so­vo! To je isto kao da po­no­vo gle­dam ka­ko tr­ga­ju kr­sto­ve sa na­ših cr­ka­va i ubi­ja­ju ne­vi­ne Sr­be, jer čim je on tu vje­ru­jem da se ni­šta bo­lje od to­ga i ne spre­ma. Go­vo­rio je o to­me ka­ko ima „ne­ki no­vi pro­je­kat“ uje­di­nje­nja svih Al­ba­na­ca u ci­lju osva­ja­nja Ko­so­va.
Ako vi, go­spo­di­ne vo­ker, a „v“ na­mjer­no pi­šem ma­lim slo­vom, jer ve­li­ko ne za­slu­žu­je­te, ra­di­te na nji­ho­vom uje­di­nje­nju ra­di „oslo­ba­đa­nja“ Ko­so­va, me­ni on­da par stva­ri tu ni­je ja­sno. Od ko­ga „oslo­ba­đa­te“ Ko­so­vo, ako vi tvr­di­te da je ono ne­za­vi­sna dr­ža­va? Is­pa­da da uje­di­nju­je­te sve Al­ban­ce da Ko­so­vo „oslo­bo­de“ od sa­mih se­be! Ta­ko to iz­gle­da ka­da ne­ko slu­ša va­še re­zo­no­va­nje i po nje­mu za­klju­ču­je! A uko­li­ko mi­sli­te na „oslo­ba­đa­nje“ Ko­so­va od Sr­ba, a mi­sli­te, ka­ko ga pla­ni­ra­te „oslo­bo­di­ti“ ako ono ni­je oku­pi­ra­no? Da­kle, pr­vo bi­smo mi mo­ra­li oku­pi­ra­ti Ko­so­vo, za šta ap­so­lut­no ne­ma raz­lo­ga, jer – za­što bi­smo oku­pi­ra­li svo­ju te­ri­to­ri­ju? Na Ko­so­vu se na­la­zi je­dan je­di­ni oku­pa­tor, a to su oni ko­ji su nad Sr­bi­ma vr­ši­li zlo­či­ne! Vi će­te sad nji­ma da po­ma­že­te?! Čim po­ma­že­te stra­nu ko­ja si­lom že­li ne­što da uči­ni, on­da ste sa­u­če­snik, a ne do­bro­či­ni­telj!
Ne znam da li je va­ma ja­sno, go­spo­di­ne Vo­ker, da vi ni­ste Al­ba­nac? Isto ta­ko, ne znam da li vam je ja­sno da se va­ša ka­ri­je­ra po­li­ti­ča­ra ne­kad mo­ra za­vr­ši­ti? Ma­da, iskre­no go­vo­re­ći, vi ni­kad ni­ste ni bi­li po­li­ti­čar. Uvi­jek ste bi­li onaj ne­ko ko slu­ži za opanj­ka­va­nje Sr­ba i ko ra­di na nji­ho­vu šte­tu, bez ika­kve svi­je­sti i osvr­ta na to po ko­ju ci­je­nu, ko­ga i sa kim se uje­di­nju­je­te.
Mo­ra­te zna­ti i to, go­spo­di­ne Vo­ker, da ste upra­vo vi za­slu­žni za to što je Sr­bi­ja bom­bar­do­va­na! Ta­da je bom­bar­do­va­no i to isto Ko­so­vo ko­je sad „oslo­ba­đa­te“ i u tom bom­bar­do­va­nju ste ubi­ja­li i Al­ban­ce. Ne tre­ba ni­ko­me va­ša po­moć da se ne­ko po­sva­đa, jer su va­ši pret­hod­ni re­zul­ta­ti do­ve­li do to­ga da mi to mo­že­mo sa­mi da za­ku­va­mo kad god ho­će­mo, ali ne že­li­mo, ako ni zbog če­ga dru­gog, a ono u inat va­ma i va­ma slič­ni­ma ko­ji ži­vi­te od tu­đe ne­sre­će!
Za­što ne ode­te da oslo­bo­di­te Tek­sas? Ta­mo ima i ma­te­ri­ja­la i ras­po­lo­že­nja za ta­ko ne­što. Za­što baš Ko­so­vo? Za­što baš Sr­bi? Mo­ra­mo li uvi­jek mi da tr­pi­mo tu­đe gre­ške i za­mi­sli? Je­smo li mi Sr­bi pret­pla­će­ni na tu va­šu zlo­bu? Vo­lio bih da znam či­me smo to za­slu­ži­li?
Va­še „oslo­ba­đa­nje“ Ko­so­va ima isto to­li­ko smi­sla kao ka­da bih ja do­šao u Ame­ri­ku, a po­li­tič­kog zna­nja imam ko­li­ko i vi, da­kle – ni­ma­lo, da oslo­bo­dim Va­jo­ming, jer sma­tram da je on oku­pi­ran! S tim da ja ne bih mno­go gri­je­šio! Evo, što du­že pi­šem, sve vi­še shva­tam da su va­ši ta­mo ra­di­li isto što i vi na Ko­so­vu. Pr­vo je Va­jo­ming „oslo­bo­đen“ od In­di­ja­na­ca, pa su na nje­ga po­la­ga­le pra­vo Špa­ni­ja, Fran­cu­ska i En­gle­ska. Ame­ri­kan­ci su tu te­ri­to­ri­ju do­bi­li spo­ra­zu­mom sa En­gle­zi­ma, da­kle, sa na­ro­dom či­ja to ze­mlja ni­je bi­la, već su je na si­lu osvo­ji­li! Za­i­sta bi ne­ko mo­gao po­sum­nja­ti u to da su SAD sim­bol slo­bo­de, kao što ima­te obi­čaj da ka­že­te. Za me­ne su sim­bol stra­da­nja, naj­pri­je mog na­ro­da, a on­da i onog či­ju ste ze­mlju ote­li ka­ko bi­ste gra­di­li „ze­mlju slo­bo­de“!
I ne znam šta bih vam da­lje re­kao, go­spo­di­ne Vo­ke­ru, ako vam ovo ni­je do­volj­no. Mo­lio bih vas da pr­vo se­be „oslo­bo­di­te“ tih na­mje­ra ko­je se ne mo­gu re­a­li­zo­va­ti bez kr­vi. Ako u to­me ne us­pi­je­te, po­sto­je lju­di ko­ji se zo­vu psi­hi­ja­tri i ko­ji bi zna­li šta tre­ba uči­ni­ti, pa ne­moj­te da vas mr­zi, već skok­ni­te do jed­nog za va­še i na­še do­bro. Do­dao bih da ja vas, kao hri­šća­nin, ne mo­gu mr­zje­ti, već mi je žao što po­sto­ji ne­ko ko ži­vi od mr­žnje i tu­đe kr­vi. Za vas bi bi­lo do­bro ka­da bi­ste oti­šli da klek­ne­te pred gro­bo­ve sil­nih Sr­ba i Al­ba­na­ca ko­je je za­tro vaš pret­hod­ni „pro­je­kat“. Ne bih vam ni­šta vi­še sa­vje­to­vao, već bih, ka­da vi već svo­je ne­će­te, že­lio da pri­znam je­dan svoj zlo­čin, a to je da je­sam kriv za to što sam vas u ovom tek­stu vi­še pu­ta na­zvao „go­spo­di­nom“. Ni­sam mo­gao ve­ći zlo­čin pre­ma toj ri­je­či i ti­tu­li uči­ni­ti tro­šiv­ši je na vas, tj. na je­dan kon­kre­tan do­kaz obr­nu­tog smje­ra Dar­vi­no­ve te­o­ri­je ko­ji je sra­mo­ta za sva­ki stu­panj evo­lu­ci­je. I znaj­te da ove ri­je­či, s ob­zi­rom na va­ša ne­dje­la i ono što za­slu­žu­je­te, ni­su uvre­de, već kom­pli­men­ti.
wwwi­skra.co